INTERVJU – VOJISLAV PRKOSOVAČKI, KOORDINATOR NOVOSADSKOG VOLONTERSKOG SERVISA
Uraditi nešto i ništa ne očekivati zauzvrat- tako bi se, između ostalog, moglo definisati i volontiranje. To je i motiv Vojslava Prkosovačkog, koordinatora Volonterskog centra Novi Sad, koji postoji tri i po godine. Novosadski volonterski centar osnovan je 1.septembra 2017.godine sa ciljem da pruži podršku u okupljanju i uključivanju volontera tokom projekta „Novi Sad- evropska prestonica kulture 2022“ i „Novi Sad- Evropska prestonica mladih 2019 (OPENS)“. To je bio samo početak, gde je ideja bila da se napravi sveobuhvatni volonterski servis koji okuplja volontere iz svih krajeva naše zemlje zarad angažovanja u brojnim aktivnostima iz različitih oblasti.
-U startu smo razmišljali da ne pravimo samo nešto što će da se završi sa projektima i titulama „Novi Sad- evropska prestonica kulture 2022“ i „Novi Sad- Evropska prestonica mladih 2019 (OPENS)“ , već da napravimo sistemsku volontersku priču u Novom Sadu i da nakon isteka obe titule imamo gradski volonterski servis namenjen svim građanima kao i ustanovanma, organizacijama i institucijama koje rade sa volonterima, kaže Vojislav Prkosovački.
Tako, osim volontoranja u aktivnostima vezanim za kulturu i mlade, Novosadski volonterski centar pokriva još četiri sektora- sport, ekologiju, zdravlje i vanredne situacije ( za čim se ukazala potreba tokom pandemije). Iako je u pitanju, kako i naziv kaže, Novosadski volonterski centar, on nije ograničen samo na volontere iz Novog Sada i okoline. 3.aprila 2018.godine ova organizacija pokrenula je i online platformu nvs.rs, kao centralno mesto na kom se volonteri iz cele zemlje sastaju sa organizatorima volonterskih aktivnosti. Na tom mestu mogu da se registruju i dobiju sve informacije o otvorenim volonterskim pozicijama u Novom Sadu, u svih šest sketora koje pokriva Novosadski volonterski servis.
Od formiranja platforme nvs.rs do danas podržali su preko 200 različitih aktivnosti-manifestacija, konferencija, koncerata, kulturnih događaja, izložbi, sportskih događaja itd. U bazi je trenutno preko 1.700 registrovanih volontera , a u zavisnosti od aktivnosti tokom godine bude angažovano od 700 do 1.000 volontera. Pogrešno je misliti da je volontiranje vezano samo za mlade jer statistički, čak deset odsto volontera su stariji, između 55 i 80 godina starosti, dvadeset odsto su mladi srednjoškolskog uzrasta i oko 70 odsto mladi između 20 i 25 godina starosti.
– Brojevi su dobri, a ja sam zadovoljan kako se širi priča i time koliko ljudi žele da provedu slobodno vreme u volontiranju, da budu podrška, da nauče nešto novo, da upoznaju nove ljude, jer volontiranje sve to pruža. Najviše je mladih studentskog doba, koji se još traže, pa je volontiranje u tom smislu i odličan instrument za upoznavanje lokalne zajednice, dobijanje informacija, upoznavanje različitih mehanizama u sveopštem funkcionisanju. A volonterizam unapređuje i poboljšava kvalitet osobe, pomaže da bolje upoznamo sebe i druge, da naučimo nove stvari, da budemo sigurni u to što radimo, da ispunimo stvari u koje verujemo, jer kad radimo ono što volimo i u šta verujemo i sami postajemo bolji ljudi, a to se ne meri statistikama, dodaje Vojislav.
Prema njegovim rečima, volonteri imaju mogućnost da grade sebe i bolje upoznaju okolinu, ali i sami organizatori radeći sa njima uče mnogo toga, zajedno rastu i svoj grad čine boljim, pa volontiranje svakako nije jednosmerna ulica u kojoj se samo postavljaju zadaci. Na dobitku su svi, samo kada se shvati značaj volonterskog rada za pojedinca, ali i za zajednicu.
-Ja mogu ovu priču pričati dugo, jer ovo je i moja lična misija. Često mi ljudi kažu da ih kroz priču o volontiranju mogu uveriti u to, a moja poruka je da se svako sam uveri šta je volontiranje, pa makar to bila i najmanja akcija. Možda se ne dobije nešto konkretno zauzvrat, ali ljudi se upoznaju, zaljubljuju, neki nauče da pišu projekte, neki na ovaj način dođu i do kontakata i do posla, što je sasvim legitimno. A ništa od toga ne možemo dobiti ako ne volontiramo. Zato je svaka akcija prilika za upoznavanje nečeg novog, dodaje Vojslav Prkosovački, koordinator Novosadskog volonterskog servisa.
Ovo je još uvek mlada priča, gde se Novosadski volonterski servis trudi da svoja iskustva podeli i sa drugim gradovima u Srbiji, ali i van granica naše zemlje. S tim u vezi se uključuju u različite međunarodne projekte, a vođeni istim principom postali su članovi međunarodne mreže koordinatora volonterskih aktivnosti u kulturi. Ovo je model koji može da se primeni u drugim lokalnim zajednicama, bez obzira na veličinu. Tako se na pomenutoj platformi mogu prijaviti volonteri iz cele zemlje.
-Volonterizam je univerzalna stvar sa istim motivima širom planete, a to su mir, solidarnost, humanost i te vrednosti ne biraju ni zemlju u kojoj smo se rodili, već samo lični senzibilitet. Te vrednosti donose bolji kvalitet života za sve, ma gde bili, zaključuje Prkosovački.
U vreme pandemije je manje volonterskih aktivnosti, pa se vreme koristi za planiranje, sa željom da se akredituju za program dugoročne razmene volontera iz među Srbije i drugih evropskih zemalja. Aktivno se radi i na kreiranju modela standarda rada sa volonterima u vidu priručnika za organizatore volontiranja.
A ako ste se pronašli u ovoj priči, prva prilika za volontiranje je međunarodna MTB trka koja bi trebalo da bude organizovana u Novom Sadu tokom jula meseca ove godine. Sve što treba da uradite jeste da se prijavite na prlatformu nvs.rs, gde će se nakon dva kruga selekcije odabrati volontera koji će biti deo organizacije ovog velikog sportskog događaja.
