Srem je oblast puna istorije i geografije, lako dostupne, ali relativno slabo poznate. Neka od najintrigantnijih i najbogatijih istorijskih zanimljivosti su tu, neposredno oko nas. U određenom, a ne tako davnom periodu su imala veliki znaćaj za lokalno stanovništvo, ali i širi krug ljudi, a dnas su ostavljena da u sebi tiho nose istrorijsku, društvenu, ličnu i emotivnu patinu, tako blizu, a tako daleko većini ljudi.
Jedno od takvih mesta je letnjikovac ili dvorac Višnjevac u okolini, tj. severno od zaseoka Erem, a u ataru sela Veliki Radinci. Da li je letnjikovac ili dvorac , svako će tumačiti na svoj način. Pojam dvorca je relativna stvar i različito je njegovo poimanje u različitim krajevima.
Prilaz ovom lokalitetu, iako pripada ataru Velikih Radinaca, daleko je lakši i bliži iz pravca Erema. Za one koji ne znaju, Erem je mali zeselak u blizini Vognja, odnosno na putu od Vognja prema Sremskoj Mitrovici. Par stotina metara pre pružnog prelaza, stoji zvaničan putokaz EREM, kod silosa. Skrenete za Erem i dođete posle par minuta do kraja zaseoka, i onda kolskim ili atarskim putem oko 2 km na sever. Teško je promašiti Višnjevac, usamljen u njivama i okružen visokom drvećem.
I tu počinje glavna priča. Letnjikvac Višnjevac je sagrađen 1903. godine, po projektu Hermana Bolea, čuvenog arhitekte češkog porekla. Namena ovog prizemnog zdanja je bila boravak čuvene italijanske kneževske porodice Baltazara i Livija Odeskalkija. Ova porodica je čuvena svima onima koji samo malo zagrebu po bližoj istoriji Srema. Imali su u vlasništvu ogromne posede u Sremu, sa sedištem u Iloku i Erdeviku. Porodica koja je zaslužna i za jednu od prvih vinarija u Sremu, u Erdeviku, 1826. godine.
Međutim, Odeskalki nisu ovde mnogo boravili, već su ovo zdanje iznajmljivali porodici Fajfer iz Rume, (posebna priča o svinji rase „fajferica“), koja je ovde držala ergelu sa 11 punokrvnih arapskih konja.
Otprilike u to vreme (početkom XX veka) nastaje i kolonija-zaselak Erem, ili kako se još ovaj potez naziva Marđelos (obratiti pažnju na slovo R u nazivu, i ne mešati sa selom Manđelos na drugoj strani Fruške gore), u kom su živeli tzv. biroši, radnici na imanju grofa, i uopšte to je naziv za sve poljoprivredne radnike, najamnike na prostoru Vojvodine i Južne Ugarske u XIX i prvoj polovini XX veka.
Propast Austrougarskog carstva, dovela je porodicu kneževa Odeskalki do propasti. Iako su od bečkog dvora dobili na dar gotovo ceo Srem, jer su vojno i novcem pomagali austrijskog cara Leopolda Drugog, u vreme odbrane ovih krajeva od Turaka, ipak su letnjikovac morali dati kao depozit za kredite. Kasnije je, zbog duga, Zagrebačka banka odlučila da ga proda i namiri svoja potraživanja.
Godine 1918. završava se Prvi svetski rat, dolazi do raspada Austrougarskog carstva, i nastajanja novih država na tlu Evrope, pa tako nastaje Kraljevina SHS, na „ruševinama“ carstava, menjaju se drušveno-politički i svojinski odnosi, pa tako i pomenuti dvorac-letnjkovac Višnjevac sa površinom od oko 800 kvadrata, menja vlasnike, a od 1927. godine polovinom zdanja gazduje porodica Kovačević iz Velikih Radinaca, a drugom polovinom, od 1945. godine porodica Bajić iz Rume.
Danas ovo zdanje neminovno, lagano propada, iako je u privatnom vlasništvu, briga o zdanju svedena je na minimum. Neverovatno je, ali ne i neizvodljivo danas zamisliti svu tu raskoš na ovom mestu, neke druge ljude, ideje, cartsva, društvene odnose. Ispred objekta se nalazi i bazen, naravno zarastao u trsku i korov.
Inače, do samog lokaliteta se može doći kolima, po suvom vremenu.
O samom lokalitetu spoljašnjosti, unutrašnjosti, okolini, istorijskoj pozadini i današnjem stanju se može još pisati, ali preporučujem da sami dođete na lice mesta, pogledate zdanje i budete bogatiji poznavanjem jednog nekadašnjeg, a nadam se i budućeg bisera ovog dela Srema, na petnaestak minuta vožnje kolima od Rume i približno isto toliko od Sremske Mitrovice. Može i biciklom!
