Radivoj Paravinja, oficir visoke klase, na sreću je počeo aktivno da se bavi pčelarstvom 2008.godine. na sreću po sebe, jer kako kaže, pčele su mu pomogle da prevaziđe hendikep nakon teške saobraćajne nezgode. Na sreću i po kupce, jer u njegovom registrovanom gazdinstvu mogu da kupe sve kvalitetne pčelinje proizvode. Radivoj je, kako kaže, samo nastavio sto godina dugu tradiciju pčelarstva u svjoj porodici. I sada mu članovi porodice pomažu, s obzirom na to da mu je kretanje krajnje otežano. U šali kaže, sreća pa je kao vojno lice naučio da komanduje, a još veća sreća je što ga slušaju žena i ćerke, a pored njih i zetovi. Tako uz dobru komandu nastaju i dobri pčelinji proizvodi, koji su za njega, ne lek, već odlična preventiva.
Njegov matični pčelinjak, ili zimovnik, nalazi se u Dobrincima, nadomak Rume, u Rumskoj ulici 71. Za dobar med zaslužne su lokacije za pčelinju pašu.
-Ima više mesta sa dominantnim biljaka koje mede, pa pčele selim na Cer i Pocerinu gde je dobar bagrem, zatim na Frušku goru, gde je drugo po veličini stanište lipe u Evropi, nekada sam po suncokret išao u Banat, ali sad ga ima dosta i u Sremu. Odlazim i na oprašivanja po većim voćnjacima, što vlasnici zasada plaćaju, a mi pčelari radimo uslužno i tako kod velikih se mnogo bolje kontroliše prskanje voća i čuvaju se pčele, kaže Radivoj.
Za sada ima150 registrovanih pčelinjih društava-košnica. Gazdinstvo je uredno registrovano sa svim pogodnostima i podsticajima koje daje država. Logično je bilo, kako kaže da nastavi porodičnu tradiciju i sa očeve i sa majčine strane. Kad je počelo masovno prskanje njiva, otac je odustao, a Radivoj nastavio tradiciju. To je bio način da se odmori od stresnog posla, posebno kada sa pčelama boravi u šumi. Tako je jedan potpukovnik, sada u invalidskoj penziji, počeo da pčelari. Jedno vreme radio je uporedo i pčelama se bavio iz hobija. I danas kaže da je hobista, mada pčele zahtevaju celog čoveka, ali i kakvu-takvu računicu, pa granica između posla i hobija i nije baš jasna. Ipak, od toga se zaradi jedna solidna mesečna plata, bez većeg opterećenja zaradom, pošto je obezbeđen i na drugi način. Kako god, vodi uredan dnevnik svih radnji u vezi sa pčelama i prodajom, više zbog lične evidencije.
Med ne prodaje naveliko, ali svako ko iz Beograda krene u naš Srem, neka skrene sa auto-puta kod Pećinaca, pa ka Rumi preko Dobrinaca, kako bi obezbedio sebi po neki pčelinji proizvod iz Radivojevog gazdinstva. Tu su sve vrste meda, med u saću, med sa koštunjavim voćem, propolis, matični mleč i sve što možete da zamislite. Cene su sasvim pristupačne i u zavisnosti od vrste meda se kreću u rasponu od 600 do 800 dinara. Osim kupovine meda, sasvim je poseban događaj čuti i ponešto o pčelama, njihovom surovom načinu funkcionisanja u savršeno organizovanom sistemu, o tome kako umiruju i kako daju snagu, kao što su je dale i Radivoju Paravinji da prevaziđe tešku povredu.
A ako ste voljni da nešto i naučite ili i sami poželite da pčelarite, ovo je pravo mesto za vas. Stogodišnja porodična tradicija i 12 godina aktivnog pčelarenja, Radivoja su načinili čovekom punim znanja i iskustva koje može i želi da prenese na buduće pčelare.
-Za med bi bilo neozbiljno da kažem da je lek, zna se kako se lek pravi, ali ako se uzima redovno i pravilno, med i pčelinji proizvodi su sasvim sigurno odlična preventiva, zaključuje Radivoj Paravinja, a vi zaključite sami da li treba da ga posetite u Dobrincima i nabavite svoju teglicu meda.
