Pre deceniju-dve malo ko bi pomislio da će Srem i Fruška gora postati mesto gde će se rado doseljavati ljudi iz celog sveta. Pre deceniju-dve ni Belorus Sergei Stets nije pomišljao da će jedog dana živeti na Fruškoj gori, čak ni kada je kao profesionalni biciklista 1998.godine osvojio jednu etapu na Biciklističkoj trci kroz Srbiu. Ipak, odlazeći iz Minska, sa suprugom Natalijom i tada maloletnim sinom pre osam godina krenuo je za boljim životom. A bolji život za njih nije podrazumevao život u velikom gradu. Svoj san ostvaril isu nastanivši se, ni manje ni više nego u Maloj Remeti, jednom od najmanjih fruškogorskih sela. U Belorusiji je bio profesinalac i reprezentativac kada je biciklizam u pitanju. Hteo to ili ne, od fruškogorske rekreacije ponovo je stigao u profesonalne vode, pa je Sergei danas selektor u mauntin bajk reprezentaciji Srbije, osnivač Biciklističkog kluba “Fruška gora-Mala Remeta”, a ovih dana organizovao je i pravi biciklistički spektakl i Drugo kolo MTB lige Srbije.
Kako kaže, u Srbiju je sa porodicom došao vodeći i jednog konja i dva psa, ne sanjajući da će se ovde baviti biciklizmom na profesionalan način. Ideja je bila da se nastane u nekom mirnom mestu u Srbiji, pa je posle jednogodišnje potrage, koja je počela iz Novog Sada, izbor pao na Malu Remetu. U početku se supruga Natalija bavila hipoterapijom, za šta je licencirana, dok je Sergej tek posle nekog vremena počeo rekreativno da vozi bicikl na Fruškoj gori. Od fruškogorske rekreacije polako je počeo da ulazi u biciklistički sport, ovog puta u mauntin bajk, da bi prošle godine postao selektor u reprezentaciji. Malo po malo, radeći sa nekim drugim klubovima, sazrela je ideja da se u Maloj Remeti u novembru osnuje biciklistički klub “Fruška gora Mala Remeta”.
-Naravno da nisam ni pomišljao ni da ću se ikad doseliti u Srbiju i još manje da ću se opet profesionalno baviti biciklizmom jer više od 15 godina nisam vozio bicikl. U Srbiji sam ponovo počeo da vozim rekreativno, na Fruškoj gori koja ima divne predele i klimu. Bilo je tu i bodova na međunarodnim takmičenjima, sve profesionalnijih uspeha, ali i podrške iz kuće. E onda sam već počeo da gledam šta i sam mogu da učinim i kako da primenim neku svoju koncepciju, pa je tako nastao i naš Biciklistički klub “Fruška gora Mala Remeta”, govori Sergej.
Tako i dođosmo dotle da novi stanovnici Fruške gore i Srema donose svoje ideje koje čine naš Srem zanimljivijim i daju mu nove sadržaje. Nov klub će svakako nuditi ono što klubovi nude, a to su treninzi i pripreme. Osim toga ideja je da se deca, mladi i odrasli okupljaju na kampovima u Maloj Remeti. Boravak u prirodi, vožnja po Fruškoj gori, mogu biti zanimljivi za polaznike.
-Ovde uz podršku turističkih i smeštajnih kapaciteta u Maloj Remeti možemo da smestimo polaznike kampa. Zato imamo ideju da se okupljamo na ovoj lokaciji gde možemo da se bavimo planinskim i drumskim biciklizmom. Deca u kampovima mogu da se nauče kako izgledaju treninzi, kako da se hrane, kako da borave u prirodi, da imaju dnevni raspored, čak i kako da poprave svoj bicikl, pa da naučeno primenjuju i u svojim gradovima. Druženje u prirodi će im možda i više značiti neko klasična svakodnevna obaveza na treninzima. Tako bi biciklizam bio jedan deo ove price, pa ćemo videti kako će sve da izgleda, dodaje Sergej.
Sve je u organizovano u saradnji sa turističkim kompleksom Lugarnica, gde je dovoljno kapaciteta za okupljanje biciklista. Određene biciklističke staze na Fruškoj gori postoje, s tim da je u planu formiranje i novih trasa za bicikliste koji bi se okupljali u ovom klubu, kao i organizacija domaćih i međunarodnih takmičenja u narednim sezonama.
-Svakako da mi nije ideja da samo ja ovde nešto radim, već da svi sarađujemo. Možemo privući i turiste koji ovde dolaze, jer mnogi dolaze na ovo mesto da bi boravili u prirodi. Neka roditelji odmaraju, a deca mogu da voze bicikl i da se spajaju sa prirodom. Sve je moguće, a ja bih voleo da kao u inostranstvu, ljudi počnu da voze bicikl, sami, porodično, da borave u prirodi i da se biciklizmom bave profesionalno ili rekreativno, govori Sergej.
Fruškogorska sela postaju sve popularnija pa i Sergejeva i Natalijina priča potvrđuju tezu da se ljudi opredeljuju za život na selu, među kojima su i mnogi stranci. Porodica Stets je već dobila stalni boravak u Srbiji, a u postupku su dobijanja državljanstva, kako bi postali i zvanični stanovnici naše zemlje. Na svoj način ova porodica promoviše Srbiju kao da su rođeni ovde, možda još više, jer su belorusku prestonicu Minsk zamenili fruškogorskim selom sa oko 100 stanovnika.
