Da moram da vam opišem Topolu jednom rečju nisam siguran da li bih za nju rekao da je grad, varošica ili nešto treće ali svakako bih upotrebio reč magija. Da, Topola je magična, od samog ulaska u nju pa do Oplenačkog kompleksa imaćete utisak kao da ste u drugom svetu, ona je gradić iz bajke. U njoj nema staklenih zgrada, višespratnica i grandioznih objekata, ne, ona je načičkana malim kućama sa drvoredima ispred i dok se krećeš kroz nju imaš utisak da si u nekom drugom veku a da svi putevi vode ka njemu, jednom i jedinom veličanstvenom Oplencu.
U istorijskim izvorima se pominje jos davne 1717. godine kao deo kragujevačkog distrikta zvanog Dopola. Njeno prvobitno ime je bilo Kamenica po rečici koja je proticala tuda a legenda kaže da je ime Topola dobila zbog stare razgranate Topole koja je bila na samom drumu za Beograd i ispod koje su se organizovala odmaranja od puta, predasi u vreme letnjih dana ali i padali razni dogovori između trgovaca kojima je to često bilo mesto sastanaka.
Topola je prvobitno naseljena Srbima koji su se posle Kosovske bitke povlačili pod naletom Turaka. Za današnju Topolu zaslužan je niko drugo do Karađorđe Petrović koji je osnovao varoš koja je tokom Prvog srpskog ustanku bila uništena, međutim to ga nije pokolebalo, tvrdoglav, silovit i nezaustavljiv kako ga opisuju istorijski izvori on na zgarištu svog grada gradi nov koji okružuje zidinama, izgrađuje škole, crkve, prenoćišta i konake i utvrđuje njen status kao prestonice ustaničke Srbije. Kasnije kroz istoriju Topola doživljava još jedno razrušavanje, od nje ostaju samo zidine i ponovo doživljava svoj procvat zahvaljujući Karađorđevom sinu Aleksandru. Topola se od svog postanja nagledala svega, od Voždovog vladanja preko Topolske bune, rušena je od strane i neprijatelja ali i od strane Obrenovića, a mirniji period za nju počinje dolaskom na vlast Kralja Petra I.
Oplenac je je izvor magije koju sam vam pomenuo na početku. Oplenac je brdo, ali ne bilo kakvo brdo, ono je simbol porodice Karađorđević. Zasađeno i pošumljeno ogromnim hrastovima koji se dižu u nebesa i okružuju crkvu sv. Đorđa inače zadužbinu kralja Petra I čija je izgradnja trajala 20 godina, ima 5 kupola, visoka je 27 a široka 30 metara, na ulazu se nalazi mozaik Svetog Djordja sa likom Karđorđa koji ubija aždahu, mozaik je napravljen u Veneciji po nacrtima čuvenog Paje Jovanovića.
Kada stanete ispred crkve zastaje vam dah . Kada uđete u nju ostajete bez daha. Taj raskoš srpsko vizantijskog stila se rečima ne može opisati pa neću ni pokušavati, neke lepote treba da se dožive očima a ne da se upropašćavaju rečima. Reći ću vam samo da je na površini od preko 3.500km2 izvedeno preko 725 kompozicija sa preko 1500 figura. U crkvi su replicirane kopije ikona iz 60 srpskih manastira u tehnici mozaika i procenjuje se da je utrošeno 40 miliona kockica u 15.000 nijansi. Na samom prvom nivou u tišini počivaju Karađorđe i kralj Petar a u kripti za vek i vekova ispod dečanskog oniksa leže ostali članovi dinastije. 29 članova je sahranjeno u kripti, neki od njih ekshumirani i vraćani iz belog sveta da bi u svojoj prapostojbini mogli da počivaju na miru, a u mauzoleju su sahranjena i 3 vladara uključujući Kralja Petra II, kneza Aleksandra i cara Aleksandra. Obični posetioci verovatno će pažnju usmeriti na spomen ploče onih nama iz istorijskih udžbenika poznatih ljudi a retko kome će upasti za oko spomen ploča sa natpisom Kleopatra Karađorđević a i oni koji je primete će se verovatno čuditi jer za nju nikad nisu čuli, a ni ne znaju da ispod tog hladnog kamena u kripti raznobojnih kristala leži jedna od najučenijih žena tog doba kojoj je česki kompozitor i pijanista Kalauz komponovao pesmu ’’Što se bore misli moje’’ na reči ni manje ni više nego čuvenog Mihajla Obrenovića.
Preko puta samog mauzoleja nalazi se spomen kuća Kralja Petra, spolja mala, iznutra ima svega 4 sobice ali se u njima krije pravo bogatstvo. Tu možete videti fotografije kraljice Marije iz mladosti sa raskošnim tijarama počevši od onih sa rubinima do one sa dijamantima, njena zlatna tijara, sablja Kralja Aleksandra, kristalne čaše korišćenje na krunisanju Kralja Petra, ikone dobijene od moskovskih umetnika rađene u tehnici okova i obložene zlatom, ikone svetogorske ikonopisne radionice, kao i portreti Paje Jovanovića, Uroša Predića i Radomira Glišića koji sem svoje neprocenjive vrednosti ostavljaju bez reči i izazivaju strahopoštovanje. Ono što posebno oduzima dah u ovom malom legatu je delo nazvano ’’Tajna večera’’ napravjeno u Jerusalimu od dve vrste sedefa čija je vrednost kao i slikama neprocenjiva. Sem ikona i slika možete videti i fotografije, ratničke dnevnike ili Austrougarsku objavu rata Srbiji. A zahvaljujući vodiču koji vam je uvek na usluzi vrlo lako će vam raščlaniti rodno stablo Karađorđevića ako niste sa njim najbolje upoznati i uvesti vas u magičnu priču o jednoj dinastiji a možete saznati i neke zanimljive informacije kao na primer da je kraljica Marija bila prva žena sa vozačkom dozvolom.
Kada napustite kompleks Oplenca put će vas naneti ka Vinogradarevoj kući i ka Karađorđevom gradu. Vinogradareva kuća je pravi primer šumadijskog stila gradnje, u njoj je nekada živeo upravnik kraljevskih vinograda a danas je legat našeg čuvenog slikara Nikole Graovca i služi kao izložbeni prostor. Ono što je mene najviše radovalo je poseta Karađorđevom gradu i poseta njegovom konaku koji sam posetio pre mnogo godina i tada mi je u sećanju ostala u glavi jedna slika Karađorđa nazvana ’’Prvi govor Vožda’’ koju je naslikao Milić od Mačve, godinama mi je stajala u mislima a ovaj put sam se uverio da nisam uobrazio njenu lepotu, da ona nije bila samo prividno oduševljenje viđeno očima jednog deteta već da i sada godinam kasnije ona jeste jedna od najlepših slika u srpskoj istoriji pored ’’Kosovke devojke’’, ’’Seobe Srba i ’Kićenja neveste’’, a koje sam ja uživo video.
U Karađorđevom konaku mogu se videti portreti Karađorđa i njegove supruge Jelene, njen jelek, autentično oružje iz tog perioda, kao i odeću koja se tada nosila. Svoje mesto u ovoj postavci je našao i čuveni ’’aberdar’’ kako se naziva Karađorđev top i na kom nedostaje desna ručka koju je Kralj Petar I iskoristio kao osnovu za krunidbene insignije ne bi li simbolično povezao početak svoje vladavine sa vladavinom svog dede. Karađorđev konak se nalazi odmah pored Karađorđeve crkve koja je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice. Crkva je doživljavala isti sudbinu kao i sama Topola rušena je od strane neprijatelja i izgradjivana od strane naroda. U njoj je sve do 1930. Godine počivalo Karadjordjevo telo i njegova glava a zatim su prebačeni na Oplenac. U crkvi se i danas služi liturgija.
Na samom izlasku iz Topole možete posetiti Kraljevu vinariju. Grožđe je jedno od zaštitnih znakova ne samo Topole već i okolnih mesta a prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine. Karđorđe je prvi koji je zasnovao vinograde ali se tek knez Aleksandar ozbiljnije posvećuje vinogradastvu, ustanovljava Oplenačku berbu koja se i dan danas slavi i predstavlja jedan od najvećih i najlepših manifestacija ovog kraja zbog kojeg se cela Šumadija sjati u Topolu. Vinogradarstvo svoj puni sjaj dobija za vreme Kralja Petra I koji kupuje parcele sa gotovim zasadima, a neke i sam sadi i formira mali vinograd i gradi mali podrum koji zadovoljava njegove potrebe, u njegovom graditeljskom zamahu ga zaustavljaju balkanski ratovi i Prvi svetski rat, 1918 godine po povratku u svoju zadužbinu, svoje celokupno imanje nalazi u katastrofalnom stanju, vinogradi su usred neodržavanja propali i zarasli.
Brigu o njegovoj zaostavštini posle Prvog svetskog rata i smrti Kralja Petra preuzima njegov sin Kralj Aleksandar koji obnavlja vinograde i pored domaćih sorti sadi i francuske sorte.Po ugledu na oca nastavlja sa širenjem parcela i imanja i zadužbina se pod njegovom vlašću protezala na 142ha od kojih je oko 50ha bilo pod zasadom vinove loze, i tada se javlja problem jer kada je tolika količina grozđa došla na berbu, nigde u okolini nije postojao toliko veliki vinski podrum koji bi tu količinu grožđa preradio. Tada izdaje naređenje upravi dvora i sa nemačkom firmom gradi vinariju po najsavremenijoj francuskoj tehnologiji i tako nastaje zdanje kraljeve vinarije. Kraljeva vinarija je skromnog izgleda baš po naređenju Kralja Aleksandra, ima tri nivoa, jedan nadzemni i dva podzemna u kojim je temperatura uvek 12 stepeni.
U njoj se nalazi jedinstvena kolekcija vina od koje je najmlađe staro 55 godina a vinoteka inače sadrđi najstarije primerke vina na našim prostorima, po rečima vodiča vina potiču još iz vremena gajenja vinove loze koju su gajili srpski kraljevi, boce su naručivane iz Italije, imaju utisnut kraljevski grb na flaši a etikete su rađene ručno, i njihova cena na tržištu bi bila višemilionska ali ona nisu na prodaju jer je amanetom Kralja Aleksandra zahtevano da ona ostanu za istoriju i nikad da se ne prodaju. Zbog svoje fragilnosti nalaze se iza zaključanih kapija pa posetilac može da proviri i baci na oko i iako ne može da ih degustira može da napoji dušu gledajući flaše, decenijama stare, ostavljene da leže u utrobi vinarije i nikad ne ispune svoje namenu i isperu nepce nekog uživaoca vina.
Zahvaljujući svom kvalitetu vina iz kraljevskog podruma nisu se točila samo gospodi po otmenim restoranima ili hotelima poput ’’Bristola’’, već su poručivana i od strane Svetog Sinoda a stizala su i do evropskih kraljevskih dvorova i poslanstava. U Kraljevoj vinariji postoji stalna muzejska postavka, možete videti tri ogromne bačve koje su kralj i kraljica dobili kao venčani poklon, od vodiča možete čuti da je vinarija prva imala teretni lift u to vreme koji je mogao da ponese i bačvu tešku 4 tone, kao i gomilu informacija o postanku vinarije, vrstama vinskih čokota, prestancima i ponovnim uspostavljanjem rada, suđenjima sa državom oko zemljišta i sadašnjim pokušajima da joj se vrate stara slava i sjaj.
Zahvaljujući svom izuzetnom geografskom položaju ova srpska Toskana prebogata istorijom i razasuta vinogradima po svojim obodima je svakako jedno od mesta koje zavređuje vašu posetu, a kada je jednom posetite sasvim sam siguran da ćete joj se opet vratiti jer kao što sam vam rekao ona je magija, a koga magija jednom opčini on više nikad nije isti i uvek njenom dejstvu teži. Topola će vam promeniti pogled na svet Karađorđevića, posle nje više nikada nećete biti isti. Požurite u nju jer u njoj ćete uživati u koje god godišnje doba da joj dođete, ona nije jedno od onih mesta koja svoj šarm pokazuju samo leti ili zimi. Ne, ona je uvek vanvremenski lepa i ona vas uvek otvorenih ruku čeka.
