Ja sam dete ravnice i ravnica je od mene. Ja sam i dete Srema i sav Srem je od mene. Od vinograda sam i konja, od grozdova sam i djerma, Dunava, Stražilova i Brankovih stihova. Od starog duda sam sa šora i laveža svakog kere. I taj prkosni Srem niko ne može voleti više od mene. Tamo gde je Fruška gora pobegla Dunavu ja mogu sedeti satima. Mogu se danima šunjati njivama, gacati bos po smetovima, noćiti uz zvona fruškogorskih manastira. Posebno tek mogu živote provesti u razgovorima sa sremačkim alasima, noćobdijama, vinarima, domaćinima. Ovo je priča o njima – herojima srpske Toskane i srpskog Nila, herojima Srema.
Prošlog vikenda upoznao sam domaćine jednog tim bildinga – gospodina Žiku Pašića, čortanovačkogšumara, hroničara i istoričara, kao i njegovu ćerku Ivanu. Zahvaljujući njihovoj organizaciji fruškogorskog safarija, učesnici i gosti hotela Park iz Rume imali su prilike da se provozaju džipovima iz 1942. god. do Sremskih Karlovaca a potom dožive i magičnu plovidbu Dunavom, uživajući tako u raskošnoj fruškogorskoj obali. Na kraju druženja svi su imali prilike da uživaju u ukusu paprikaša koji su zajedno spremili. Bilo je sasvim jasno da je to bio jedan više nego uspešan tim bilding, prepun smeha, avantura i pozitivne energije. Elem, na njihov poziv, zajedno sa dragom koleginicom Tatjanom Loš, novinarkom Večernjih novosti ponovo sam imao prilike da boravim u društvu gospodina Žike, ali upoznam i neke nove, fantastične ljude.
Put Čortanovaca krenuli smo iz Rume ( Ruma – Čortanovci 29 km ) Za one koji planiraju put Čortanovaca iz pravca Rume, tj. Zapadne Srbije sve što je potrebno jeste da se pred ulazak u Irig isključite sa magistralnog puta i skrenete desno. To je stari put za Krušedol, doduše prilično uzak međutim skoro asfaltiran tako da je vožnja prijatna. Na raskrsnici za Inđiju i Sremske Karlovce nastavljate pravo ne menjajući pravac i za par minuta ste u Čortanovcima.
Ovoga puta gospodin Žika dočekao nas je u svom domu uz kafu i rakiju dunjevaču koju sam pravi i koju možete da kupite. Uz miris dunja iz voćnjaka i domaće kafe, podno fruškogorskih proplanaka na terasi svog doma Žika započinje svoju priču. Autor je knjige o Čortanovcima sa 60 rodoslova u poslednjih 300 godina. Danima je sedeo u arhivu Zagreba kako bi sakupio što više podataka za pomenutu knjigu. Čortanovci su najpoznatiji po zdravoj životnoj sredini. U svoje vreme, nastavlja Žika – dr. Radenko Stanković, koji je učio medicinu u Beču, spominje da se na istom tom fakultetu spominju Čortanovci kao mesto sa najmanjim procentom obolelih od tuberkuloze u tadašnjem Austrougarskom carstvu. Čortanovci su poznati i po svojim meštanima. Prvi fudbalski klub Srbije osnovao je čortanovčanin Andrija Jović. U blizini Čortanovaca rođen je i Sv. Arsenije Sremac, drugi arhiepiskop srpski, naslednik Sv. Save po kome bogoslovija u Sremskim Karlovcima nosi ime. U blizini Čortanovaca nalazi se i mesto na kom se nalazio jedan manastir čiji ostaci na žalost nisu sačuvani. Čortanovci imaju najromantičniju železničku stanicu kojim saobraća i voz Romantika. Na čortanovačkoj plaži snimane su scene kultnog filma Varljivo leto ’68. Čortanovci imaju i Žiku šumara!
Kao što sam spomenuo na početku posta, gospodin Pašić vrlo rado dočekuje tim bilding ekipe koje potom vodi u fruškogorski safari džipovima iz 1942. god ali i na plovidbu čamcima Dunavom do Krčedinske ade, specijalnog rezervata prirode. Ulazimo u vozilo i krećemo u našu veliku fruškogorsku avanturu. Na putu do obale Dunava gde se ukrcavamo na gliser prolazimo bajkovitim predelima Fruške gore. Srem je ovde srpska Toskana. Nepregledne sadnice vinove loze spuštaju se tiho i otmeno grleći plodnu sremsku ravnicu. Prolazimo i pored lokaliteta ,, Kosturnice ,, na kom je sahranjeno preko 10.000 vojnika Otomanskog i Austrougarskog carstva poginulih u bitci kod Slankamena. Na ovom potezu možete sagledati svu lepotu Vojvodine, raskošne i plodne na čijoj zemlji sve nikne, vinova loza, vredni ljudi i neke Antićeve sete. Dolazimo i do Kluba ljubitelja Dunava i nautike. Ljubazni vlasnik, gospodin Dragan Topić, koji inače ručno izrađuje glisere, jednim takvim koji je sam napravio vozi nas do Krčedinske ade, prirodnog rečnog ostrva po zaštitom države na kom se nalazi 500 domaćih životinja.
Krčedinska ada je mesto harmonije i zakona prirode. Deo je prirodnog sistema Koviljsko-petrovaradinskog rita. Vrste koje ovde žive ne smetaju jedna drugoj već žive složno u dobrosusedskim odnosima kakve svet nije video. Konji, magarci, telad, ptice, mangulice, kokoške, psi… Posebno je zanimljivo da domaćini muzu magarice jer je njihovo mleko vrlo lekovito, posebno u svrhu lečenja astme i bronhitisa. Upravnik rezervata, gospodin Mile Plavšić dočekao nas je i ugostio kao najbolji domaćin, strpljivo pričajući nam o svemu onome što ovo ostrvo čini toliko posebnim. Poseban utisak je na mene ostavila Vera (24) , mlada devojka koja svesrdno pomaže na imanju. Vera živi na ovom ostrvu i na moje pitanje da li je srećna odgovorila je ,, Kako nisam, bez ovoga ne može da se živi ,, pokazujući rukama okolinu prepunu životinja. Magarica Lepa Brena je odmah pokupila naše simpatije. Krčedinska ada je poslednja prirodna oaza u kojoj život buja kao nigde u civilizaciji.
Bez ikakve sumnje, ne postoji bolji način da Srem, onakav kakav je nekada bio upoznate bolje nego u društvu našeg domaćina, Živana Pašića – Žike. Ne postoji bolji način da pođete tragovima burne istorije ovih prostora nego uz priče gospodina Žike. Na kraju, ne postoji bolji način da usrećite vaše zaposlene nego da im učinite to zadovoljstvo da sa Žikom pođu na najbolju fruškogorsku avanturu ikada.
P.S Fotografije predstavljaju autorsko delo. Strogo je zabranjeno koriščenje istih bez prethodnog odobrenja autora.
