Prošla i ova godina u Rumi će biti zapamćene kao godine najvećih ulaganja u obnavljanje objekata ustanova kulture. Sasvim zaslueno, jer je Ruma oduvek bila razvijena građanska sredina u kojoj je kulturni život bio na visokom nivou. Posle dugog perioda „tapkanja u mestu“ sve značajne ustanove kulture u gradu dobile su nov identitet, koji će biti u službi ne samo kulture, već i turizma.
Setimo se samo svih starih rumskih razglednica na kojima je dominirao obejkat Doma JNA. Posle decenija propadanja, pre manje od godinu dana, a nakon što je Opština otkupila od Vojske ovu zgradu, ona je ponovo postala arhitektonski simbol Rume. Nekada Dom vojske postao je novi dom Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“ i sa pravom ponovo postaje možda i prva asocijacija na naš lep grad u srcu ravnice. Izgrađen je u stilu secesije 1912.godine, a neki izvori navode da je taj projekat početkom 20.veka prvobitno trebalo da bude zgrada osiječkog pozorišta. Ne zalazimo u razloge zašto je taj projekat „završio“ u Rumi kao tadašnja zgrada Hrvatskog doma, već se radujemo da danas nakon kompletne rekonstrukcije možemo svakom prolazniku i turisti pokazati zgradu u kojoj je početkom osamdesetih godina svirao ni manje ni više nego čuveni Džoni Štulić. Sada je već poznato da je Opština Ruma sopstvenim sredstvima otkupila i u potpunosti rekonstruisala zgradu i krajnje opravdano ga odredila da bude ustanova kulture.
Idemo dalje, na samo par minuta hoda niz Glavnu ulicu do Zavičajnog muzeja. Najstarija spratna zgrada u Rumi danas nije otvorena za posetioce i to sa velikim razlogom. Pune dve godine traje njegova rekonstrukcija. Zgrada se štiti kao nepokretno kulturno dobro sve sa ciljem da se kao takvo očuva, ali i da se napokon formiraju stalne muzejske postavke. Kuriozitet će svakako biti arheološka postavka koja bi mogla biti velika turistička atrakcija našeg grada, Srema, a što da ne i čitave države. Ovo kažemo sa punim pravom s obzirom na to da je na obalama reke Save kod Klenka otkriven arheološki lokalitet Adžine njive, sa nalazima koji sežu više hiljada godina u prošlost, mnogo pre egipatskih piramida. A svi predmeti svoje mesto će naći u našem Zavičajnom muzeju i radujemo se momentu kada će đačke i sve druge ekskrzije i posete podrazumevati obavezan obilazak muzeja u Rumi.
Onda se vratimo u strogi centar grada. Kulturni centar Ruma, prvi put posle izgradnje 1985.godine dobio je nova sedišta u Velikoj sali, ovih dana se očekuje i početak rekonstrukcije glavne bine. U ovoj i prethodnoj godini obavljen je niz drugih sitnijih radova. Kulturni centar važi za jedno od najboljih arhitektonskih rešenja, među retkima je u zemlji koji može da ugosti najveće i najzahtevnije pozorišne, operske, baletske ansamble. Nema mnogo objekata u Srbiji, osim beogradskih i novosadskih koji imaju takve kapacitete, pa ne čudi da među publikom sede Mitrovčani, Šapčani, pa čak i Novosađani i Beograđani.
Svojevrsnu turističku atrakciju čine i stare građanske kuće iz 19. i početka 20.veka. Ovih dana počela je obnova fasada starih zgrada u centru Rume. Za početak su u pitanju stare reprezentativne kuće nekadašnjih gradonačelnika grada, a prva među njima je kuća na uglu Glavne i Orlovićeve ulice, nekadašnja kuća Rister.
Nažalost, kultura uvek nekako dođe na kraju, što nije slučaj samo u našoj sredini. „Od kulture se ne živi“…često se čuje, ali da li je zapravo tako? Ako izuzmemo samo održavanje kulturnih događaja, kojih u Rumi ne manjka, ako se kultura stavi u službu turizma, onda računica može biti sasvim drugačija ( ako bi se posmatrao samo taj aspekt). Eto, u Rumi možda imamo i sreću da se u protekle dve godine situacija menja, a vreme će svakako pokazati da se kultura i te kako isplati, ne samo u materijalnom kontekstu. Setimo se samo Čerčiila koji tokom Drugog svetskog rata nije dozvolio umanjenje budžeta za kulturu, jer bez kulture sve gubi smisao.
