Banstol – Konjička priča, gde samo ljubav vredi

Ako ste ljubitelji konja i Fruške gore, onda imamo pravu stvar za vas, i to veoma dostupnu, s obzirom na to da je do raja o kojem ćemo napisati koji red veoma lako doći. Iako je reč o Konjičkom klubu „Ždralin“ iz Krušedol sela, vaša destinacija je Banstol, na samom početku Grebenskog (Partizanskog puta) između Inđije i Sremskih Karlovaca. Nas su neki dobri ljudi, a o njima ćemo kasnije, uputili na Đorđa Dimitrijevića iz Krušedol sela, koji svoje konje drži na omanjoj ergeli na Banstolu. To mesto ste sigurno opazili ako ste se kretali ovim putem, jer se nalazi na račvanju puteva prema Krušedolu i Partizanskom putu prema hotelu Norcev. Ovaj momak danas ima 13 konja koji su tu za terensko jahanje, ali i za terapeutsko jahanje za decu i uopšte osobe sa smetnjama u razvoju. Nije u njegovom životu sve išlo lako, ali rad sa konjima i čistim srcem mora da uspe, a to je upravo na ovom mestu. 

On je od gašenja sačuvao Konjički klub „Ždralin“ iz Krušedol sela, a  koristi prostor na salašu Fruškogorski vidikovac, gde se konji vole, jašu, gde se ne zarađuju „avioni-kamioni“, već se daje ljubav i ljubav se višestruko vraća. Odrastao je u porodici sa sedmoro dece, a odmalena je, kako kaže voleo konje i radio po tuđim štalama i imanjima.  Baš takva priča njega je navela na pravi put. Pre par godina se vratio u Krušedol selo sa dve kese i dva konja. Danas  ima trinaest grla za školu jahanja i terapeutsko jahanje namenjeno deci  sa smetnjama u razvoju. Bez obzira na materijalni status roditelja, terapeutsko jahanje za decu sa smetnjama u razvoju na ovom mestu je besplatno.

Da, u današnje vreme to deluje kao naučna fantastika, ali Đorđe zaista deci sa smetnjama u razvoju ne naplaćuje jahanje, jer je, kako kaže, sam osećaj da je nekom pomogao, vredniji od bilo kog novca. Dobro se dobrim vraća, nemojte se zanositi da to nije tako, jer ni vlasnik ergele isto tako je ovom momku ustupio ovaj prostor bez naknade, sa jedinom obavezom da neguje konje i da čini dobro ljudima.  Na ovom mestu, možete učiti da jašete konje, Đorđe i njegov brat Goran će vam organizovati i jahanje kroz šumu, a uskoro ćete moći da se oprobate i u takozvanom prirodnom jahanju bez sedla. Možete se provozati i u zaprezi. A možete i da volontirate, kao što to radi i nekoliko devojčica koje u okolini imaju vikendice i koje zajedno sa svojim roditeljima svo slobodno vreme provode na Fruškogorskom vidikovcu. 

-Ovde ne može da prođe interes, samo pozitiva, a sve se onda  vrati višestruko. Eto, neki roditelji nisu mogli da prihvate što im  nisam naplatio uslugu. Zauzvrat su mi poklonili nekoliko golubova. Ti golubovi su pušteni, potpuno su slobodni da odlete bilo gde, ali oni to nisu učinili. Oni su već nekoliko godina na ovom ranču, i posle svakog leta se vrate ovde, iako ne žive u kavezu, dodaje Đorđe

U planu je i neki novi prostor za konjički klub, ali  i nova igraonica na otovorenom za decu sa smetnjama u razvoju. Teška mladost Đorđa je, kako kaže ojačala, i još jasnije navela na ovaj put kojim danas ide. 

-Nema tu nekih para, ovo je čista ljubav, koju novac ne može da nadomesti. A ljubav kada daješ, ona se višestruko vraća, tako je sa konjima, a tako je  i sa ljudima čistog srca kojima sam okružen, to je valjda sasvim dovoljno, rekao je naš drug Đorđe Dimitrijević.

Share:
Sofija Belotic

Author: Sofija Belotic

Novinar, avanturista, putopisac. Zaljubljenik u pisanu reč.